Znamo da su vakcine ključni stub kada je u pitanju suzbijanje visoko zaraznih i potencijalno smrtonosnih zaraznih bolesti, posebno za štence, koji su, osim toga, oni koji su najviše izloženi riziku od zaraze. Zato je zabrinjavajuća vijest da vakcina protiv parvovirusa ne djeluje.
Pa može li vakcinisani pas dobiti parvovirus? U ovom članku na našoj stranici govorimo o parvovirusu kod vakcinisanih pasa i objašnjavamo zašto se ova zaraza može dogoditi.
Parvovirus kod vakcinisanih pasa
Pitanje koje je naslovilo ovaj članak, odnosno da li vakcinisani pas može dobiti parvovirus, izgleda da dobija na važnosti u poslednje vreme, pošto se prijavljuje još uobičajenih slučajeva parvovirusa kod vakcinisanih odraslih pasa koji su oboljeli od ove bolesti. Veterinari su ti koji postavljaju dijagnozu psa i obavještavaju šta se dogodilo laboratoriji koja proizvodi vakcine ili organizmima odgovornim za lijekove.
Pseći parvovirus je virusna bolest koja uzrokuje jako povraćanje i karakterističan krvavi proljev. Ne postoji drugi tretman osim suportivnog liječenja i proizvodi znatnu smrtnost. Stoga se vakcina protiv ovog virusa smatra esencijalnom i njena primjena se preporučuje svim psima.
Postoji li novi soj parvovirusa?
Jedna od hipoteza za koje se smatra da objašnjavaju zašto se vakcinisani pas može zaraziti parvovirusom je pojava novog soja. Ova modifikacija virusa učinila bi dostupnu vakcinu neefikasnom. Ali čini se da ova pretpostavka nije tačna. Poznato je da se ovaj virus mijenjao od svog otkrića i da su već poznati različiti sojevi, ali su njihove razlike minimalne i, osim toga, najnoviji soj koji je poznat već godinama kruži i zapravo je postao onaj sa veće prisustvo danas.
Tačno je da ovaj soj nije uključen u vakcinu koja se koristi, ali s obzirom na to da se radi o rasprostranjenom soju, da je vakcina protiv njega neefikasna, bilo bi mnogo više pasa oboljelih od parvovirusa nego oni koji se broje. Stoga će sadašnja vakcina vjerovatno ponuditi određenu zaštitu od najnovijeg soja. U svakom slučaju, se proučava da male promjene između sojeva mogu uticati na efikasnost vakcine.
Zašto vakcina protiv parvovirusa pasa ne uspijeva?
Sa trenutno dostupnim informacijama, teorija koja može objasniti slučajeve parvovirusa kod vakcinisanih pasa je neuspjeh vakcinacije zbog interferencije s majčinim antitijelimaKuje prenose antitela na svoje štence putem kolostruma, tečnosti koju luče mlečne žlezde neposredno nakon porođaja i pre mleka. Otkriveno je da ako ovaj kolostrum obezbjeđuje visok nivo antitijela, ona mogu ostati u štenetu do 12 sedmica života. Takođe je poznato da ova antitela ometaju efikasnost vakcinacije.
Cilj davanja vakcine je da se stimuliše imuni sistem da proizvodi antitela protiv određenog patogena. U konkretnom slučaju, ako vakcinisani pas dođe u kontakt sa parvovirusom, od prvog trenutka će imati svoju odbranu spremnu za borbu protiv njega. S druge strane, ako je došlo do smetnje, ove odbrane neće biti generirane ili ne u dovoljnom broju i, posljedično, pas će biti nezaštićen. S druge strane, poznato je i da postoje psi sa imunološkim nedostatkom ili rase sa većom sklonošću ovom problemu koji će biti podložni zarazi parvovirusom čak i ako su vakcinisani.
Pored toga, ne sasvim efikasan odgovor na vakcinu koja ne izaziva veliki broj antitela može sprečiti unakrsni imunitet koji nudi tradicionalna vakcina protiv najnovijeg soja. Stoga su ovi psi podložniji zarazi parvovirusom. Na kraju, također treba napomenuti da se vakcina protiv parvovirusa mora ponavljati svake godine da bi se održala zaštita.
Kako spriječiti da vakcinisani pas zarazi parvovirusom?
Jedan od načina da se poboljša efikasnost vakcine protiv parvovirusa je jednostavno prilagođavanje rasporeda vakcinacijeNormalno, prve vakcinacije koje se daju štencima se završe oko 12 sedmica starosti. Kao što smo vidjeli, moguće je da neki štenci u tom uzrastu još uvijek imaju majčina antitela koja će uticati na efikasnost vakcine. Stoga je trenutni trend odgađanja ovog rasporeda i davanja posljednje vakcine u 16. sedmici, kada majčina antitijela više nisu prisutna.
Takođe, u cilju poboljšanja efikasnosti vakcinacije, trenutno se proučava moguća interakcija koja nastaje istovremenom primenom vakcina protiv parvovirusa i Leptospira. Čini se da sastavljanje smanjuje efikasnost protiv parvovirusa. To nije efekat koji će imati reperkusije kod svih pasa, ali kod onih kod kojih vakcinacija ne stimuliše visok nivo antitela, može biti interesantno uzeti ovu činjenicu u obzir. Raspored koji se razmatra daje prioritet davanju esencijalnih vakcina protiv virusnih bolesti i ostavljanju onih za Leptospira ili Bordetellu tokom 18-22 nedelje života.
Zaključak: da li vakcinišem svog psa protiv parvovirusa?
Definitivno da Iako se vakcinisani pas može zaraziti parvovirusom pod okolnostima koje smo opisali, stopa neuspjeha je još uvijek niska u odnosu na sve pse koje se vakcinišu svake godine. Osim toga, veterinari imaju dovoljno informacija da prilagode raspored vakcinacije štenaca kako bi poboljšali efikasnost svake vakcine. Važno je, da bismo to postigli, da se stavimo u ruke profesionalaca od povjerenja.
